Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 28

Суштина поетике | часопис за књижевност
жанра приписан византијском цару Лаву VI Мудром, а не
Стефану који га је заиста превео. Овај текст носи наслов О
будућим временима.
Име деспота Стефана Лазаревића се највише везује за
дело Слово љубве које представља песничку посланицу,
писмо. Посланица је подељена на ритамске низове и целине.
Дело се састоји од десет ставова и почетна слова сваког става
дају акростих којим је деспот показао изузетно умеће. Дело је
написано у првој деценији XV века и оно је својом поетиком,
на темељима епистоларног жанра, као образац за писање
писма, изашло из секундарне епистоларне књижевности свог
доба. По својој правој природи Слово љубве је лирска песма, а
по теми и карактеру је ведра химна о духовној љубави и
љубави уопште. Ова посланица је дискретна, недоречена, у
наговештајима и наслућивањима када је у питању израз. Када
говоримо о идејама, дело је засновано на библијским
мотивима.
Доживљај природе, у коме као да се слути ренесанса, је
нов за српску средњовековну књижевност. Књижевно
стваралаштво деспота Стефана, Јефимије и Данила Бањског
спада у такозвану дворску књижевност која припада истом
духовном и културном кругу као и остали писци који стварају
на прелазу из XIV у XV век.
Како бисмо боље разумели посланицу, Навешћемо
услове под којима је настала. У време настанка Слова љубве,
српска деспотовина доживљавала је једну од својих највећих
круза и то не од спољашњих непријатеља, него од размирица,
па и сукоба међу својом властелом, а и то обично не бива без
помоћи са стране. (Станисављевић 1994 : 217).
Средњовековна Србија је имала кратак период блиставе
обнове за време владавине деспота Стефана. Обнови Србије
су погодовале и међународне околности. Овој обнови је
нарочито допринело слабљење Турске после пораза у битки
код Ангоре, 1402. године (Деретић 2004:96) у којој је
учествовао и деспот на турској страни, Тада је дошло до
28