Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 27

Суштина поетике | часопис за књижевност
О СРПСКОЈ СРЕДЊОВЕКОВНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ |
С ОФИЈА И ВАНОВИЋ
ИСТОРИЈСКО-БИБЛИЈСКА СТРУКТУРА СЛОВА ЉУБВЕ
ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА
Пре него што се осврнемо на Стефанов књижевни рад,
потребно је да откријемо корене његове љубави према цркви,
природи и уметности. Још као дечака га је узбуђивао сваки
облик природне и уметничке лепоте. Кришом је гледао
осликавање очеве црква, а то му је причињавало још већу
радост. Дивио се лепоти светаца и светица насликаних на
зидовима.
Сада кад смо се кратко вратили у његово детињство,
можемо се бавити његовом личношћу као одраслог човека.
Он је најистакнутији владар, ктитор и књижевник тог доба.
Син је кнеза Лазара, а на његова плећа је пала дужност да
влада Србијом након што му је отац погинуо. У испуњавању
ове дужности му је помагала мајка Милица. Био је чувени
војсковођа и витез средњег века, а владао је као турски вазал.
Његова свестрана природа му није дозвољавала да буде само
владар. Неговао је уметност, бавио се превођењем текстова и
био је образован човек. Међу његовим многобројним
задужбинама,
најзначајнији
је
манастир
Ресава.
Потпомогавши развој Ресавске преписивачке школе,
проширио је културу и образовну делатност Србије. Српска
Православна црква га је канонизовала и слави га као свеца
првог августа.
О уметничким и књижевним преокупацијама деспота
Стефана Лазаревића постоји доста сведочанстава у изворима.
Био је заштитник уметности и књижевног стварања у својој
земљи. У летописима проналазимо податак да је преводио
текстове и са грчког језика. Ово се потврђује тиме што је
један пророчанско – песнички текст, из XII века, алегоријског
27