Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 188

Суштина поетике | часопис за књижевност
које су шаптале његово име,
најлепше које знам.
Сећам се, он ми је донео много
тих црвених ружа
које су биле срећне
јер их је убрао из љубави.
Сећам се да сам тада
плакала
од среће.
Јер сам имала њега
који је мислио на моју срећу.
Који и данас мисли.
Зато опет плачем
од среће.
Јер је он
и данас ту.
И данас.
И сутра.
И заувек.
Александра Оџић

ОГРТАЧ ТИШИНЕ
Располажем правом
да свијем свијет
под крило
гвозденог летача
Подијелим мрак
скитницама и расипницима
а дан ћу
праведнику у себи
да завјештам
188