Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 186
Суштина поетике | часопис за књижевност
ЧУВАМ
Посиви некад дан
кад му вријеме није.
Тад и срце тише бије.
И чувам што ми Живот даде на длан.
Енеа Хотић
ЖЕЂ
Около све блешти,
лепоте и вина ми мало.
Љубав сунцем обојену
срчем и пијем,
тај отров слатки
после ког и крв и срце
к'о да нису више моји!
Дарко Томић
МАЈЦИ
Никад нико неће знати
колико се мајка воли,
до тренутка када оде,
кад нестане, кад заболи.
Слободан-Боцо Бајић
186