Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 183

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
али у моменту док траје , у чуду случајности свог постанка , у том опчињавајућем бљештавилу , она обасјава душу и допире до њених тананих струна . Вибрира њима . Гради субјективну стварност . И јесте опсена . Јесте варка . Али је лепа . То ваљда нешто значи . А ја , ко сам ? Па зависник од тих кратковеких трикова чула и природе , ништа друкчији од уживалаца опојних наркотика , осећам сваким живцем и дамаром њихову безначајну радост док поиграва лако , као пена на врховима таласа . То је све . Е , а што се тиче оних крупнијих обмана и самообмана , оне већ нису мој извор напајања , са њима сам одавно раскрстио . Моја стварност је на дну шешира . Кад смо код њега , да видим , да ли се ишта накупило у њему данас . Мршав улов . Једва за цигаре . Тја , шта да се ради . Биће боље сутра .
( Богаљ је сакупио новац из масног , прљавог шешира испред себе , дохватио штаке , полако се придигао уз помоћ њих и ослонио на дрвене наставке прикачене за патрљке својих ногу . Споро и тешко пробијао се кроз густе редове пролазника у Кнез Михаиловој улици .) Па добро , мало сам лагао . Немам ни ципеле за оне јесење кише , немам на шта да их обујем . Није све баш као у песми . Кад је живот и био песма ? И ко то може да живи а да не лаже ? Некад сам мислио да је то могуће . Али , јесам ли то био ја ? Ко је био тај млади човек што се , у касне вечери , састајао са њом , чекао је испод плавих светиљки , стрепео од сваког сусрета а удисао га жудно као ваздух после кише ? Златни дечко који обећава , пред којим је читав живот као на длану , и сви путеви му отворени ... Само да изабере , само да ступи , закорачи ... Паметнији је од других , искренији , даље види , дубље осећа , племенитије пати ... Но , други су журно грабили напред , док је он негде , некако застао . И полако , као светећи се себи , почео је да се одриче једне по једне ствари . Је ли имао права да олако одбацује прилике које су искрсавале пред њим , да се не бори ни за једну , да одустане и преда се пре времена , пре но што је права игра заправо и отпочела ? Можда , да је она стала уз њега , да му као принцеза из народних бајки пољупцем поврати снагу у тренутку
183