Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 18
Суштина поетике | часопис за књижевност
VI
По налогу промисли поете творца
чије срце – сат вечности
на торњу васељенског дворца
откуцава дане словесне заветности
и иште кардиографску руку поете
да граме, слова и црте чтују,
док маргине отварају ране да слете
овоземаљске бриге и посвећују
записима о сопственој муци
списано за будућа поколења
праведне душе у Господњој руци
и неправедних душа отклоњења –
записују Земља и Трава у будућност века
невештом руком која на благослов чека.
XIII
Граматик, чатац, поета, утеха који се зове
благослов иште за житна поља усталасана буком
долазећег косца који труби свиралом од зове
и разврстава праведном руком
лево и десно, у бездан и висине,
у светлост и мрак,
кроз чистилиште најсветије духовне празнине
где тишина представља једини зрак.
Светлост да буде наместо лица
јединство у слову и поруци будућег дана
скривена на маргини посланица
духом вантелесног творца обећана.
Онај који молитвом слова иште благослове
безимено предаје вечности стихове ове.
18