Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 165
Суштина поетике | часопис за књижевност
у вигњу ће челик срца
моћи само да окали.
С попаљених се огњишта
по селима завет краде:
у Мачве срп претвара,
њиве наше у бојишта,
а ратаре у громаде.
Зато крају у пожару
и ја вичем из све снаге:
вековима на твом жару
моћи ће се огрејати.
ЛЕТЊА СЛИКА
На лаким крил'ма подигла се зора,
А ведро јутро, са далеких гора,
Сишло у села.
Свеж лахор звижди кроза росне гране,
А звонка песма на четири стране
Гласе разнела.
То раздрагана селска младеж пева,
Идући на рад. Док се смех и врева,
Под зрацима губи,
Српови оштри обарају влат,
А врело сунце у подневни сат
Знојава чела љуби.
165