Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 163

Суштина поетике | часопис за књижевност
ЗАПИС
Нек каже ко шта мисли
а ја знам
на свету човек је сам,
увек сам.
Нек каже ко шта мисли,
а ја знам: ма био кам,
цвет,
или плам —
и живећеш, и цвасти, и спламсати
сам.
Па нека каже ко шта хоће,
ја знам:
ако и заволиш кога,
заволећеш га зато што си сам.

СПЛАВОВИ НА ДРИНИ
VII
Та јака је рука у сељака.
Њеном снагом храстови стасају,
мал се јагњи, тели, ждреби, праси,
теку реке и поља класају,
лице земље мења се и краси.
Да оплоди на земљу долази
па ма куда да јој род одлази.
И том снагом, снагом земље живе,
док сплав кржи река узаврела,
ја поздрављам поплављене њиве,
пале шуме, опустела села,
и верујем у те грубе руке
да ће трошни сплав свући до луке,
да ће села, шуме, поља – да оживе.
163