Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 162
Суштина поетике | часопис за књижевност
Суреп је добитник великог броја награда и признања,
међу њима и Октобарске награде Града Београда и Вукове
награде. Његова најзначајнија дела су: Ветар звижди, песме,
Просто, песме, Ти долазиш, песме, Жито, поема, Ада, поема,
Приче о сељи Миши, песме за децу, Светлост земаљска, песме,
Филип Вишњић – песник буне, монографија, Српске народне
приповетке, антологија, Слово о полку Игорову, превод са
староруског, Кад су живи завидели мртвима, летопис и друге.
Умро је 22. априла 1968. године у Београду. Уз достојан
испраћај сахрањен је у Алеји Великана на Новом Гробљу.
БАДЊАК
Прастари боже наш, највољенији боже пагана,
спаљено жито, со и тамјан ноћас ти жртвеник кади.
У твоју славу гори ова лисната храстова грана,
ми те се одрекли нисмо ни Христа ради.
На срцу су нам још пропланци, стада и паше,
још смо ми народ прича и шума.
Залуд су векови прошли, дубину душе наше
не изменише ни сва чуда Запада великог ума.
Још молимо те уз дим свештене жртве
да пошаљеш у горосече злодуха страшнога лика,
да звонки ток потока успављује нам мртве
и да виткије расту јасика и оморика;
да чуваш наше шуме и бистре зденце и кланце,
и танконогу кошуту од прождрљивости вучке.
Мада су Славјани плави стресли са себе ланце
памтимо ми још песме старинске, хајдучке.
162