Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 161

ПЕСНИК МАЧВАНСКЕ РАВНИЦЕ | СУРЕП
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ПЕСНИК МАЧВАНСКЕ РАВНИЦЕ | СУРЕП
Милорад Панић Суреп
Рођен је у Глоговцу , у Мачви 27 . јануара 1912 . године . Пошто је одгајан и васпитаван у слободарским традицијама , своме имену је додао име свога претка Сурепа , устаника и мачванског хајдука . До краја живота ће са поносом носити ово име , које означава старог вука предводника . Дипломирао је на Филозофском факултету 1936 . године и већ као познати млади песник запослио се у Редакцији Политике . У првим послератним годинама Суреп се и даље активно бави књижевношћу . Стога и не изненађује податак да је изабран за првог секретара Удружења књижевника Србије . У лето 1947 . године Сурепу је поверена нова одговорна дужност – оснивање и организација Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Србије . Под његовим руководством , сачињени су први пописи наших старих градова , манастира , цркава , ризница , икона , рукописних књига и других значајних остатака наше богате културне баштине .
У јуну 1956 . године постављен је за републичког министра културе и на тој дужности је провео три године . Његовим доласком на чело Народне библиотеке Србије активирана је ранија идеја СР Србије о изградњи нове зграде Библиотеке у Београду . Суреп се увек бавио поезијом . Назвали су га песником Мачве , а своју везаност за завичај он никад није порицао и о томе је знао да каже : спрудови мачвански су нешто што је као пејзаж стално присутно у мени . И на само изазивање њихове слике осетим промену у расположењу . Врло сам срећан кад дозовем у сећање Дрину са њеним навозима , обалама , адама , шљивацима , колибама , и свим оним што је карактеристично за тај крај ...
161