Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 125
Суштина поетике | часопис за књижевност
МИР
Утрне у несан
Облак заплесни немирису
У нечуј случи се
Тихо звање, клепетање
Мир је невид спокоја.
Само, дрхти ли
У сретење разгрљених кругова
Искричави кристал дамара
Мир је немир уснули.
MОЛИТВА
Зароним у светлост благодатну
звонким дисањем душе. Бдење
кроз етеричну мелодију све мира
стишава у склопљеним длановима
немире. Боже, страшни и дивни!
У сабраности срца и ума
суза изрони у тиховању.
125