С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
стану , његова , која јој је света и општа , сведок Међутим , поред поменутих посебно су интересантни и симболи који представљају делове тела : руке , очи и усне , као и они који се односе на боје . Што се тиче ових првих , симболичко значење руке у Биљаниним стиховима варира од снаге , која често уме бити превиђена при стварању , до онога да своју пуну моћ достиже само у симбиози са оном другом , са којом ствара обрисе у вечности ; симболика очију иде од интелектуалног опажања важног за све уметности до самоспознаје ; усне од стваралачке моћи до удахнућа душе , које је при томе неопходно . Од боја песникиња користи белу , боју радости , црну , плаву , као симбол душевног узлета и зелену као синтезу и знак животне радости . Оно што је посебно занимљиво јесте да у једном тренутку лирски субјект позива вољеног да стави на образ црну , што се може двоструко схватити : или жели да га обележи као узрок своје туге или ако пођемо од тога да је црна боја која упија светлост жели да га изазове да буде спреман да прими оно што му се даје . Оваквим поигравањима читаоцу се поново допушта слобода дописивања и активног учешћа у стварању . На крају овог симболичког осврта ваља се позабавити и јединим тридесет , који се може схватити двоструко : означава тридесет појављивања пуног месеца , која су заправо тридесет тренутака песникињине инспирације , чији резултат се оглада у настанку исто толико песама троструко понављање броја десет који по себи означава свеукупност , довршеност , јединство .
Освртањем на све речено можемо закључити да поема Тридесет дана пуног месеца врви од симбола који доприносе њеној мистичности и разноликости . Уз то у њој је показано да је стваралаштво , као део божанског процеса нераскидиво повезано са узвишеним и да је љубав највећи покретач стварања .
�
123