С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
мирис сатри . / Пусти ту истину да сама тече . / Нека се локва од речи прави . Одговорност за евентуални неуспех носи овде жена , психички јачи пол .
Море садржава у сржи свога феномена воду , а она је симбол који увире у жену , у женско . Из мора се родио живот . Маренална магија улива у жену снагу а то се види када се пева : Нисам се предала , само сам дала / покретом усне пола од речи . / Па сам извуци испод корала / запалу жилу и брзо спречи . Маниристички песникињин манир којим се постиже версификациона орнаментика једна је од виталних жила збирке .
Надахнуће и напетост доводи до сапетости , гласа-којипоје . Ја је непомично , скамењено а жељно : А сад ме слушај . / Слободно седи . / Нисам се макла од старог зида . / (...) / Напиши писмо , / понеси дрво ,/ оно ће стићи тамо где ми смо ,/ бришући стакла ,/ кренули прво . / (...). Сопство показаним ставом скреће у сенку , у простор сиве еминентности , у господарење пасивношћу .
Њихање гласом , хармонијско осциловање душе и тела , материје и духа , сигнал је опуштања , препуштања и осећања жељене безбедности у мушком присуству . Оно је супституирало негативни , доминирајући мушки принцип : Личиш на њега . / Исте су очи . / (...) Твој глас ме њише / у истом кругу , / слика ми сенке / по руци меко . / (...).
Оксиморонски откуцаји противречности пулсирају десетом песмом у којој је показано океанско осећање жеље да се припада целом свету и песникињина лексичка и ритмичка обдареност : Како су испразне речи о нама . / Како је гласна наша тишина . / (...) / Како је мутна наша бистрина . / (...) / Како је неважно куда се пошло . / (...).
Празнина која зјапи у осмој песми , једно је од лица паралаксе , сагледавања предмета из нама ишчашеног угла : Може ли песник волети песму / која му враћа ноћи празнине ? / Хоће ли године донети осмех ? / Прекрити бору ? / И суза чесму ? / (...). Патос којим можемо проживљавати ову песму , последица је
117
Суштина поетике | часопис за књижевност
мирис сатри. / Пусти ту истину да сама тече. / Нека се локва
од речи прави. Одговорност за евентуални неуспех носи овде
жена, психички јачи пол.
Море садржава у сржи свога феномена воду, а она је
симбол који увире у жену, у женско. Из мора се родио живот.
Маренална магија улива у жену снагу а то се види када се пева:
Нисам се предала, само сам дала / покретом усне пола од речи. /
Па сам извуци испод корала / запалу жилу и брзо спречи.
Маниристички песникињин манир којим се постиже
версификациона орнаментика једна је од виталних жила
збирке.
Надахнуће и напетост доводи до сапетости, гласа-који-
поје. Ја је непомично, скамењено а жељно: А сад ме слушај. /
Слободно седи. / Нисам се макла од старог зида. / (...) / Напиши
писмо, / понеси дрво,/ оно ће стићи тамо где ми смо,/ бришући
стакла,/ кренули прво. / (...). Сопство показаним ставом скреће
у сенку, у простор сиве еминентности, у господарење
пасивношћу.
Њихање гласом, хармонијско осциловање душе и тела,
материје и духа, сигнал је опуштања, препуштања и осећања
жељене безбедности у мушком присуству. Оно је
супституирало негативни, доминирајући мушки принцип:
Личиш на њега. / Исте су очи. / (...) Твој глас ме њише / у истом
кругу, / слика ми сенке / по руци меко. / (...).
Оксиморонски откуцаји противречности пулсирају
десетом песмом у којој ј BԃB�B�B�B�B�B�B�B��B�B�B�B�B�FB�B��B�FB�FoB�FkBԃB�B�FgBԃB�B�+FBԃB�FB�B�B�B�B��FB�B�B�B��FB�B�FF�B��B�B�FB�B�B�B�FkB�B�B��B�B�B�FB�FB�B��B��FB�FB�B�FB�B�+B�B�B�B�FB�B�B�FF�BkB�B�B��FF�B�FB�FB�B�B�BԃFB�FB��B��B�B�B�B�����BkB�B�B��FcBԃB�B�B�FB�B��B�B�F#B�+FB�F#B�B�B�������������BkB�B�B��FcBԃB�FFB�B��B�B�F#B��B�B�FFFB�B�B�������������BkB�B�B��FcB�+B�B�B�B�B�B�B��B�FB�B��FBԃB�B�F#B�B�����������+BFB�B�B�B�B�B��B�B�FcB��B�FcB�B�B��F�B�FB�B�F`�B�B�FB�BఃFcB�B�B�B��FcBԃB�BЃB�B�FB�+B�B�FB�B�B�B�FB�FB�B�B�B�B�B�B�B�FkB��B�FB�B�B�B�FB��B�B܃B�B�B�B��B�F#FB�F#B�B�B�B̃FB�B�B��+BsB�B�BԃB�B��B�B�FB�B�B�B�B�B�B�FB��B�B�FB�F���B�B�FcB��B�F�B�FB�FoB��B�B�FoB��B�FB�B�B�B�B�B����+B�B�FoBԃB�B��B�B�B�B�B�BԃB�B�B�B�FB��B�FB�B�F����BFB�B�FB�FB��B�B�FF����B`�FFB�B��FB�FB�F���(�������BB�FB�F�B�B�FcB�B��B�B�B�B�B�B��B�FB�B�B�B�FgB�B�B�FB��B�B�F�B�B�FB�F��B�B�FB�B�B�B�FB��FcB�(���