ТРИ ПЕСМЕ | ВЛАДАН САВИЋ
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ТРИ ПЕСМЕ | ВЛАДАН САВИЋ
ШТО ЋУТИШ ПЕСНИЧЕ
Што ћутиш песниче , немо , пред смрћу и силама мрака кад видиш , да свакога дана ниче нова гробница ил ' свежа рака ? Да зимује код нас , дође та кучка хладног беспућа изгладнела , да пронађе спас у јазбини ископаној иза задњих кућа .
Изникла као коровско зрно које ветрови из пакла догоне , већ пусте улице завила у црно и све , одједном , у исти гроб тоне . Често се ноћу спусти у село празног стомака , спалих грбина ; у топле куће ушавши смело , отима – некоме оца , некоме сина .
Где она згази , трава не ниче ... Што ћутиш , песниче ?
108