Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 102
Суштина поетике | часопис за књижевност
раме, заривши зубе дубоко у месо. Гризла је по врату, глави,
куд год је стигла.
Немоћна да скине неман са свог тијела, поново се нашла
у лишћу, вриштећи и ваљајући се не би ли се отарасила
побјесњеле животиње. Коначно, препустила се свему, сасвим
изморена, и зарила лице у земљу. Мачка је дошла до крваве
руке и наставила оно што је започела. Лизала је крв која је
лила у ритму брзих откуцаја срца њене жртве и да једе месо
са руке младе жене.
— Ово је већ трећи пут како су довели ову јадну жену —
рече сестра дежурном доктору Гојковићу на пријемном
одјељењу психијатрије. — Овај пут су је нашли у оближњем
шумарку, са огреботинама и уједима по лицу и тијелу. На
десној руци нема два прста, изгледа као да ју је напала нека
животиња. Санирали смо ране и дали јој седативе.
— Појачајте дозу, нека се не буди до сутра увече — рече
доктор спремајући се да преда смјену колеги који је долазио.
— Сомнамбулизам, драга сестро, може да буде смртно опасна
болест — додаде остављајући на вјешалицу свој бијели
мантил.
Едвард Мунк – Мадона
102