Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 102

Суштина поетике | часопис за књижевност раме, заривши зубе дубоко у месо. Гризла је по врату, глави, куд год је стигла. Немоћна да скине неман са свог тијела, поново се нашла у лишћу, вриштећи и ваљајући се не би ли се отарасила побјесњеле животиње. Коначно, препустила се свему, сасвим изморена, и зарила лице у земљу. Мачка је дошла до крваве руке и наставила оно што је започела. Лизала је крв која је лила у ритму брзих откуцаја срца њене жртве и да једе месо са руке младе жене. — Ово је већ трећи пут како су довели ову јадну жену — рече сестра дежурном доктору Гојковићу на пријемном одјељењу психијатрије. — Овај пут су је нашли у оближњем шумарку, са огреботинама и уједима по лицу и тијелу. На десној руци нема два прста, изгледа као да ју је напала нека животиња. Санирали смо ране и дали јој седативе. — Појачајте дозу, нека се не буди до сутра увече — рече доктор спремајући се да преда смјену колеги који је долазио. — Сомнамбулизам, драга сестро, може да буде смртно опасна болест — додаде остављајући на вјешалицу свој бијели мантил. Едвард Мунк – Мадона 102