Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 101

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
гурнуло у груди . Ударила је леђима о зид . Ошамућена , парализована изненађењем и страхом , сљедеће што је осјетила било је повлачење преко ограде . Неспособна да се одупре , падала је препуштајући се благој несвјестици . Затворених очију , осјећала је како вјетар односи шал и шибље које је гребе по лицу и рукама .
Без представе о томе колико је времена прошло , отворила је очи . Лежала је на гомили влажног лишћа . Није било уличних свјетиљки које би јој заклањале поглед на пун мјесец . Видјела га је сасвим добро кроз шуму голих грана . Први пут није била срећна због тога . Осјећала је оштар бол у прстима десне руке . Оно што је под мјесечином могла да види било је застрашујуће . Палца и кажипрста није било , били су откинути , ишчупани . Врисак се прoломио празнином која се око ње разастирала . Срце је почело пријетећи да лупа све јаче , заглушујући јој уши и стежући врат . Покушала је да поцијепа ногавицу панталона којом би умотала руку и зауставила крварење , али безуспјешно , рука је била преслаба за грубо платно .
Звјерајући панично око себе и стежући окрвављену руку , на два метра удаљености угледала је кућну мачку како мирно сједи и посматра је лижући десну шапу . Осјећајући њен поглед на себи , мачка се потпуно умирила . Била је то мачка њеног оца , иста она с којом се у касном дјетињству радо играла . Наранџаста , крупна , зелених очију , породична мезимица коју је отац случајно прегазио аутомобилом излазећи једне вечери из гараже .
Заборавивши на бол и крв која је липтала из рана на руци , сједећи се вукла уназад ломећи тежином тијела ситне гранчице . Папуче које је имала на ногама спале су и остале у лишћу . Мачка је мирно посматрала све до тренутка када је она покушала да устане . Тада је скочила заривши јој оштре канџе дубоко у леђа , а затим је наставила да се пење према врату кезећи зубе и сабласно фркћући . Угризла ју је за десно
101