С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
устројен свет , отворен за сваки увид , а тиме и за свако проширење сопствене слике света ( Грубач 2005 . 651 ). Различитости могу и да се вештачки наглашавају , али битније је размотрити другачија размишљања , као што је проблем контрастирања култура .
Идентитет и алтеритет
О чему је заправо реч ? О контрастирању култура и критичари у претераном изоштравању свести о дијалектици нашег и страног ( идентитета и алтеритета ) виде потирање просветитељских флоскула о мостовима међу народима , брину о њиховом зближавању или чак братимљењу , забринути да ће мали народи доживети маргинализацију на цивилизацијском плану ( Грубач 2005 . 651 ). Још је Рене Велек указао на опасност да се наука претвори у some kind of national psuchology ( неку врсту националне психологије ) да постане једноставно поређење менталитета подсећајући на превазиђену семиотику света да су северни народи рационални , јужни чулни , западни екстровертирани , а источни интровертирани . Особености треба неговати , а не треба их сузбијати .
Питање чему води упознавање страних култура , доводи до закључка да те стране културе аутора доводе до преиспитивања сопствене . Искуство њихових модела помаже нам да дођемо до нових облика поимања , до преиспитивања наше слике света , у којој уметност није схваћена као пука илустрација или идеолошка надопуна збиље , већ као медијум посебног критичког и стваралачког односа према њој , као размена у којој се задржава и уважава идентитет и једне и друге стране . ( Види исто ) Други је потребан културном обрасцу као нека врста савести , као одраз у огледалу . То није само једноставно контрастирање јер се модели културе узајамно осветљавају . Аутор путем страности , трагања за странцем у себи покушава да дође до спознања јер странац
89