С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
разгледнице , а неретко је и посећивали . Посете су , међутим , трајале кратко . Након њих остајала је сама окружена тим несебичним поклонима од којих јој је срце поскакивало . Нису , ипак , дарови били довољни да њена самоћа нестане , да попуни празнину која је душу пустошила попут рушилачког торнада . Када би после часова остала сама са заостајућим звуком клавира што је ударао у зидове , ређала би крпене лутке које су јој њени ученици слали са свих крајева света . Међу њима су се налазиле и оне из Шпаније , ручно кројене , са дугим плетеницама и ромбоидним хаљинама у свим бојама . Њих је са посебном пажњом узимала у руке и скидала танак вео прашине наталожен преко порцуланско белог лица .
Звоњава телефона која је пробудила једног необично топлог децембарског јутра била је увод у кратку посету једног брачног пара са дететом . Најавили су свој долазак за касно после подне , рекавши да се неће дуго задржати зато што имају заказан пријем код високог државног функционера . Док би сви остали људи покушали да дођу до информације о коме се ради , колико је утицајна та особа , учитељица је након договореног сусрета са новим ђаком и његовим родитељима лагано спустила слушалицу и без много размишљања о том разговору кренула ка кухињи по свеж чај од камилице . Летимице је погледала кроз прозор , изразивши дубоко разочарање призором који је угледала . Нема снега , уздахнула је . Са том мисли у глави провела је највећи део дана . Сетила се оних хладних зима када су руке жуделе за топлином старог шпорета а ниједан капут није био довољно топао да загреје озебло тело . Улице су данима биле непроходне али су биле пуне разигране деце која су на санкама јуришала стазама и сударала се са насмејаним , промрзлим пешацима . Увече би се у шпорету пекао кромпир , грејала ракија и уз приче о томе како се неспретни поштар опет заглавио у снегу са хрпом неиспоручених честитки и писама , пролазили су сати тих најслађих друговања . Са том мисли је зашла у своју четрдесет и другу годину живота , никад не успевши да се ослободи мириса тих вечери и звука пуцкетања буковог дрвета у шпорету .
71