Број 39 - Суштина поетике |часопис за књижевност. | Page 61

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Свако се семе у живот прометне ; клица нарасте у хлеб , очњак , крило . Кроз воде , ватре , приче ветрометне – све што ће бити , већ је некад било .
На први поглед , са пруженом руком ... све блиста и бледи , трне и тиња . Срном кротко , па силно , слично вуком – из пепела се уздиже буктиња .
За кораком првим и други ће ићи ; све што једном крене и стати мора . Куд мисао пође , тамо ће стићи – намери , делу , ушћу од извора .
Занос и пораз – од смеха до плача . Све што се спаја и растанком биће . Кратак је корак од руке до мача . Од кише дуга , кад смркне и свиће .
Кушани , грешни , горди , у кајању ; у сјају лепоте или свенућу . Пали у блуд , чедни , свикли каљању ; победни , бивши , од циља – беспућу .
Од првог даха стиже нас крајњи час ; између – игра живота и смрти . Оков ил ' царски трон ; змија , лав ил ' пас ; како се кад точак среће заврти .
У почетку би ... На крају самом ... Прстен и клупко – радост и бреме . Невидљив неко , светлом и тамом , плете и расплиће живот и време .
61