С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Страхом се утваре кoте . Зли дуси походе разум ; зломисли царски пир . И све што негвама звечи , пркоси сутрашњем дану – асасин , тат и жбир .
Оком пушкарнице – у сунце нишан . У руци смрт , у срцу дрхтај птице . Свуд муње ; само на образу киша , усред огња застор од невидице .
Шапат и плач се Авлијом распрсли . Мучи до вечности заспало племе . Са првим грехом – сви су васкрсли . И пад је лет , кад је падању време .
Откуд ? Камо ? Стати ? Сјати ? Ил ' пасти , вазнети ? У звекет , јецај , круг ил ' бег ? У заборав сићи , одрећи се части ...? На крсту , под стегом , носити свој тег ?!
Лакше пасти но уз вис узаћи . Застрављеном бежати од звери . Већ у себи човека пронаћи , од земности до звезданих двери .
●
КРУГ
Исток походи запад , лето јесен ; јутро се крадом у ноћ преобрази . Светлост хита у мрак – сутон занесен звездама , већ је на сунчаној стази .
60