С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ПЕСМЕ ИЗ ЗБИРКЕ ЛАКУ НОЋ , ЉИЉАНА Ранка Павловића
ЛАКУ НОЋ , ЉИЉАНА ( Причин насред собе )
Оштар бол у крстима и муња која располути небо пуно кише , пуно загонетке и зебње која ће ледом обрати недозрело воће с очевих рукосада . Умотавам тијело хладним покривачем , призивам одсјај загубљеног сунца , док сан бјежи у урлик побјесњеле олује . Кроз ову ноћ пролазе анађели и џелати у чврстом загрљају , Цигани с трубама и таламбасима , акрепи у поворкама , кочијаши без кочија и хитроногих коња , чувари давно покрадених ризница , слијепци с путоказима на плећима . У рачвама старог ораха под прозором цвили прохујали вијек ; у собу би , у сјећање , нијем као вјечност што хуји кроз ходнике који никуда не воде . Трљам снене очи , пуцкета трње у њима . Причин ли је , шта ли је насред собе ?
●
( Хладна ноћ поодмаклог вијека )
И опет бол . И опет бљесак . И онда – Љиљана насред собе . Гола до бола . Огрни нешто , Љиљана . Хладна је ноћ поодмаклог вијека . Видиш како се најежила мјесечина на брадавицама
55