С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
један незабораван бљесак очију , поглед који се памти до краја живота . А онда , увијек на крају долази она болна стварност , просиједе власи , суочење са садашњошћу , са неумитном пролазношћу , којој је немогуће затворити врата .
Кроз многе од ових пјесама провлачи се филозофска нит о љубави и животу . Над многима лебди лагана сјенка туге , жали за младости , њиховим завршецима аутор се подсјећа на своје данас те болне просиједе власи , којих се не може отарасити .
Оно што је већ од раније познато , језик у стваралаштву Ранка Павловића је богат , сочан , разноврстан . Читалац ужива у његовом обиљу , у тој раскоши разноврсних ријечи , од којих су многе свјеже као прољећно растиње .
О ПИСЦУ ОСВРТА
Ђуро Маричић
Рођен је 13 . новембра 1934 . године у Хашанима , код Босанске Крупе , БиХ , од оца Петра и мајке Данице , рођене Бањанин . Четири разреда основне школе завршио је у Хашанима , нижу трогодишњу Реалну гимназију у Босанској Крупи , и Вишу реалну гимназију у Загребу . У Загребу је 1962 . године дипломирао на Електротехничком факултету , слабу струју , где је након тога студирао и Економске науке и завршио 1966 . године . Говори енглески , руски и немачки .
Објавио је преко четрдесет књига из разних области књижевности , од есеја до дечије поезије .
Живи у Жажини .
54