С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЦРНИ КОЊИ
Дођоше по њу црни коњи , ах црни коњи , црни коњи !
Сав залив утону , загуби се за брдима сад ми мрким , за магленим .
Измакну се ведрина . Одмами смијех . Остадох сам на пијеску , сам на пијеску .
За леђима посљедњи трзај , стисак задњи . Ошину ме једна смрт , остави да размишљам .
Однесоше је црни коњи , ах црни коњи , црни коњи !
Антологија српске поезије ( 1847-2000 ) – Ненад Грујичић
●
ТАМНЕ СУ МОЈЕ РИЈЕЧИ
Тамне су моје ријечи , све тамније , гладне су моје очи , све гладније , од шибља ноћи станка немам ; ружне су моје псовке , све ружније , тужне су моје лађе , све тужније , куд се то спремам ?
41