С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ПЕСМЕ ИЗ ЗБИРКЕ ДРУГИМ РЕЧИМА Слађане Миленковић
ПАНОНСКИ СРЕМ
Страсне речи не говори ноћ , већ дан кад се попне уз скуте неба . У равнице кори затворено језеро копни
и последњи траг Панонског мора с њим . Глазура пропасти на точкове времена пада , ни чеза нема од скора и панонске лађе другим морима плове .
Лето се расуло по житу . Ужарена зрна у небо лете кад водена деца у ватрено време
жању плод ватре у старом риту . Ласте се само сећају да је у зеленој шкољци равнице био затворен плави бисер сете .
●
СТРАЖИЛОВО
Светлост са врха , кад се погледа на другу страну присој .
На рубовима ногавица – стражиловска земља , фини вео корацима .
28