С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
срећни тренуци саопште кратким стихом без обзира да ли је реч о сећању на стварно или литерарно обликованог стаситог младића , прозрачно небо ишарано облацима , мио и питом сремски завичај и драги предео у пролећној одори , или је реч о сећању на претке по рођењу или претке по поетском сензибилету . Из тог специфичног загрљаја сећања и осећања израња стварност у којој мирише љубав , у којој се хрли у наручје литерарном јунаку Сеоба , док ослушкује тик-так свог срца у ноћи , крај реке Саве , и по киши , и док додир наговештава ноћ у којој дише кревет и у којој треба пожелети нешто чак и када нема наде , јер иако нисмо / то смо што јесмо . А , када те и такве стварности понестане , остаје мисао о изврнутом мушкарцу / који се пара / као џемпер од вуне .
Песникиња Слађана Миленковић поезију разумева као повратак у биће , али такав повратак у коме певање супституише стварност коју она промишља . У том смислу , из подсвести , или из проживљене сазнајне позадине ( која је обликовала њену докторску дисертацију ) израњају стихови посвећени Д . Митриновићу , који се сливају ( док снови шкрипе и цвили душа ) у симбиозу са тим магом песничке речи и готово заборављеним српским интелектуалцем с почетка двадесетог века .
Када Слађана Миленковић стихом каже : Поезија ме прочитала , иако су мотиви њене поезије некако измештени на дистанцу , неспорно је да су је они обликовали као песникињу . Иако се у њеној поезији развијају сетна осећања , песникиња Слађана – својим промишљеним егом – настоји да задржи приметну дозу оптимизма : Златно сунце и даље ће сијати за мене , баш као што се целим својим стваралачким бићем бори да смисао властитог и туђег искуства саопшти другим речима . Имајући у виду да је њена делатност ( професура ) прожета рационалним дискурсом првим речима , то се њено служење другим речима показује као потреба за слободом и унутрашњом равнотежом . Ова њена поетска збирка указује да је та потреба добрим делом задовољена .
26