С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
***
У кући Милоша Максића зазвонио је телефон . Наочит плећат тридесетогодишњак са густом црном брадом , у црној кошуљи , подигао је слушалицу . С друге стране жице чуо се глас :
─ Овде доктор Андрић са неурохирургије . Милоше , ви сте ? ─ Да , докторе – промрљао је младић . ─ Зар и он ? ─ Нажалост . Јутрос у седам сати и тридесет шест минута преминуо је ваш отац , Стојан Максић , не долазећи свести свих ових дана . Примите моје саучешће .
─ Хвала , докторе ! ─ слушао је Милош ту-ту из телефона .
Најзад је спустио слушалицу , погледао своје укућане и чудно миран промрљао :
─ За десет дана без оба родитеља . Нека је проклет и трактор и дан кад га купих .
Едвард Мунк - Крик
201