Уредниково ћоше Пише : Анђелко Заблаћански
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Уредниково ћоше Пише : Анђелко Заблаћански
ИЗА ЛИНИЈЕ ( Прича је објављена 19 . фебруара ове године у Вечерњим новостима )
Зна да је ноћас дошао уморан , да се спустио у постељу обучен и прљав и да је спавао једва један сат кад га је пробудио страшан женски врисак . Сећа се , покушао је да устане , да помогне жени која дозива , али није могао . Нешто га је притискало , гурало ка постељи . Зна сигурно , па није он луд . Убеђен је , али откуд сад на ливади поред сеоског канала ? Ту ливаду је продао још његов отац . И ливаду и забран . И како он то гази по росној отави кад је сад ту задружни рибњак за производњу шаранске млађи .
─ Шта булазним ─ помисли ─ какав рибњак на мојој очевини ? То сам пре неки дан гледао на телевизији .
Канал је био чист , без шаше и рогозине , а вода толико бистра да се јасно виде рибе како се праћакају у води . Он осети несносну жеђ и приђе ивици канала да се бар умије и овлажи уста . На површини воде затитра лик младог и наочитог , изразито црномањастог мушкарца . Трже се , осврну око себе и кад виде да нема нигде никог , поново се загледа у лик лепог мушкарца .
198