С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
— Нисам ја , везире , ни монах , а нисам ни луд — рекао је младић .
— Добро , младићу — нервозно је рекао везир — видим да ниси луд . Али ако си из Феникије , откуд онда у Зворнику ?
— То је дуга прича , везире — рекао је младић и уздахнуо . — А ако хоћеш , могу да ти је испричам . — Хајде испричај … — Имао сам срећу — започео је младић — да сам једног лета био изабран за краља блуда и тако постао Алелуја , тј . онај који доноси сунце . Са мном је у Балбеку била и једна девојка чија се лепота не може описати . Сваког јутра смо песмом будили Бала , а он би , тужан што људима није могао да подари вечност , испустио једну сузу и из ње би настало сунце , у најлепшој од свих боја . Ја сам га онда узимао на рамена и износио на врх планине , и тако је започињао нови дан .
Једног дана у пророчиште у Балбеку је дошао конзул из Антиохије и кад је видео моју љубавницу , био је очаран њеном лепотом . И хтео је , као какав нитков , да је отме и поведе са собом у Антиохију . Ту смо се посвађали и кад је један од војника пришао и замахнуо копљем да ме удари , ја сам му отео копље и убио га на лицу места . Онда сам поубијао и остале војнике , а на крају сам убио и конзула . Знајући да ће доћи да ме траже , са својом љубавницом сам се склонио у кедрове шуме на Либану . И тако сам живот провео као хајдук , ратујући против Римљана .
Касније су ми хришћани дали име свети Георгије и направили мит о мени у коме убијам аждају . И тако сам , много векова касније , стигао и у Зворник .
— Богами си имао узбудљив живот , Ђорђе ! — рекао је везир . — Веома узбудљив — рекао је младић и тужно уздахнуо . Везир се онда окренуо према мосту и са осмејком у очима погледао беле камене лукове како се , са само њему јасном лепотом , извијају изнад реке . И ко зна колико би их тако гледао да младић није нешто рекао .
195