Број 39 - Суштина поетике |часопис за књижевност. | Page 194

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
А погледајте оне бедне мраве , те фарисеје и филистре најгоре врсте . И замислите – они су господари света !
СВЕТИ ЂОРЂЕ И ВЕЗИР

Велики везир Мехмед‐паша Соколовић је седео на једном брегу изнад Дрине и с радосним осмејком у очима гледао како неимари приводе крају изградњу великог моста који ће , мислио је , напокон спојити обале ове немирне реке . Тишину је изненада прекинула песма која је долазила однекуд иза брда . Везир се окренуо и тад је јасно могао да чује како неко пева : Девојка соколу зулум учинила , зулум учинила , гору запалила …
Неколико тренутака касније сејмени су пред њега довели младића који је , учинило му се , био веома уплашен .
— Пустите га — рекао је везир и сејмени су отишли . — Где си научио ту песму , соколе ? — упитао га је везир .
— Чуо сам је од једног монаха из Зворника — одговорио је младић . — Ти си из Зворника ? — Нисам везире . Само сам провео неко време на зиду једног манастира код Зворника . Био сам фреска . Везир га је зачуђено погледао . — И где ћеш сад ? — упитао је . — Кући у Феникију — одговорио је младић . Везир га је поново зачуђено погледао . — А где ти је та Феникија ? — Феникија је , везире , била чудесна земља на обалама испод Либана , а онда је на тајанствен начин нестала . Али ја знам да она још увек постоји и да лебди изнад кедрових шума , ни на небу ни на земљи .
Ја лудог ли монаха , помислио је везир .
194