Број 39 - Суштина поетике |часопис за књижевност. | Page 193

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Млади мујезин се окрену и пође пут песме .
Тамо стајаше , обасјан месечином , камени турбан . Беше то нишан рахметли Сафетбега који даде да се пре два и по века подигне овај храм . И камени турбан запева :
Отче наш , иже јеси на небесјех , да свјатисја имја твоје , да приидет царствије твоје , да будет воља твоја , јако на небеси и на земљи . Хљеб наш насушниј дажд нам днес ...
Млади мујезин Мухарем стајаше блед и укопан . Само му се учини како му се средовечни брадати човек благо насмеши .

ГОСПОДАРИ СВЕТА
У хладу чемпреса где се склонио од врелог августовског сунца срео сам његово величанство – цврчка .
Свет је неправедан , господине – рекао је . Реците , зар је неко ко пева заслужио толики презир ?
193