С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
музику и одједном звукове кршења , лома , неко чудно светло и буђење у болници . Бели плафон ми је дуго био једини видик . Живот ми се скупио у травку пелина . И понавља се у сваком следећем постојању , на другачији начин . Овоземаљско време овог живота ми истиче и тражим тај дан да очистим карму . Тражим га већ дуго . — Како да очистиш карму листајући књиге ? — Наши животи су записани у овим књигама — скоро нечујно одговора .
Потпуно је мирна и усредсређена на тражење кобног датума . Не зна у ком времену се десио , тражи спорим прстима и мртвим срцем . Зна да га мора наћи да се не понови у следећем животу . Руке испод бледила коже су пуне неке чудне масе . Прелива се као вода покретањем руке док тражи безизразног лица .
Узима књигу 1412 – 1658 . Срце јој поскочи . Видим да се јасно помери трико на грудима . Лице се покреће . Непомична суза заблиста . Гледа у исписан лист : 17 . 03 . 1576 … аутомобил се сурвао у ... Кобни дан кљуца у оку , у грлу , у миру лица , вртложе се мисли . Нижу се године , нижу се сви њени животи , видим јој на лицу . Погледала ме је први пут .
— Чекала сам тебе све ове године , твој рођендан . Без тебе не бих нашла — учинило ми се да се насмешила једва приметно .
— Нашла си дан ? — питам је , а знам , видим на њој да јесте . Чудно и видљиво ми се насмешила . Мирно , полако и темељито кида сваки делић пожутеле странице .
Задувао је јак ветар и звона снажније зазвонише . Вал времена је подиже . Светлуцави прах јој прекри тело које паде на под . Лист је у мирној руци и гори , тамни и претвара се у пепео .
Лежи на поду огромне просторије док јој лице полако добија природну боју . Дише а рука се покреће , на срцу је , осећа и чује . Очи јој светле а сузе радоснице лију . Осећам
185