С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Оњегиново писмо Татјани
Његово писмо Татјани долази онда када је она већ удата и када не жели да мијења ишта у свом животу , можда жели , али не може , нити јој то дозвољавају увријежена правила друштва .
Оњегин би да врати сад оне искре које је код ње осјетио ономад на селу . Он се каје , спомиње и Ленског и сјећа се својих осјећања .
Он показује ону исту жудњу за Татјаном какву је она показала за њим , тако да су сада њих двоје изједначени , али само на трен , јер их дијели вријеме , оно је прошло и неки тренуци су ненадокнадиви у животу , Оњегин то и схвата .
Све је закаснило у овом роману . И љубав и туга , али сам роман не ! Поставља се питање : није ли живот сувише вриједан да бисмо га бескорисно трошили попут неких јунака овог романа ? Чини се да је то био Пушкинов циљ . Отворио је још много питања , навео читаоце да преиспитају своје личне поступке у поређењу са ликовима из романа , па је актуелан и данас као и онда када је угледао свјетлост дана .
Василиј Тропинин ( 1776-1857 ) - Портрет А . С . Пушкина ( 1827 )
180