С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Као што се ћуте загађене воде , посечене шуме и њиве без живота , као дете које се невешто скрило . Као што се ћути Југославија , до пола света , од пола проклета , ћутим Те као проливено мастило које се заувек у крв упило !
Млади људи пролазе крај мене , пуста , младост увек полаже право на будуће , али ја им не верујем ! И одмахујем када причају и певају о срећи , јер знам , кад стигну на пола пута – вера ће их проћи . Као што књига ћути о крају , ја ћутим нас као боцу што плута .
Ћутим Те као бол и као брачки Бол . Као прву светлост која доноси речи на мол .
И као светлост упаљених свећа , као смиреност пред иконом , као помирење : Сигурно си имао својих разлога , Боже .. Ћутим Те као миракул , као што се ћути молитва у цркви Светог Ивана , у катедрали у Стокхолму , у малом селу у Банату .
Као што се ћуте завети , једном у срца ушли , једном преко усана прешли : речи су уклета својина ! И као провиђење Те ћутим . Јер ко зна где ћемо се наставити , у какво ћемо се семе претворити ,
18