С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
прогнанство због својих племенитих идеја . Говорећи у неколико махова о свом пјесничком стварању , Пушкин је у Оњегину да и неке карактеристике свога развоја . Са радошћу се сјећа својих пјесничких дјечачких почетака , говори како је инспирацију за писање проналазио у идиличној сеоској средини и како се временом развијао и мијењао па на крају постао пјесник бунта послије горког изгнаничког живота .
На крају можемо закључити да је Пушкин пишући ово дјело кроз раздобље од осам година , унио у њега један снажан аутобиографски печат , мијењајући се кроз године стварања овог дјела мијењао је и развијао карактер својих личности на један посебан начин . Можемо рећи да је Пушкин живио са овим дјелом , са његовим јунацима , дубоко саосјећајући са њима .
Татјанино писмо Оњегину
Татјанино писмо Оњегину је њена отворена душа . Она у њему излаже своја осјећања , пита се шта је Оњегина навело да дође у њихов крај и подвлачи праве вриједности обичних људи попут ње . Она мисли да је сусрет између ње и Оњегина судбински . Татјана своју љубав сматра нестварном , светом и нада јој се , али као да наслућује да ће она остати неостварена .
Опчињена је Оњегином и види га очима којима га нико не види . Њено писмо је искрено , дубоко , неустрашиво у исто вријеме показује њено стање послије написаног писма , она бдије , поставља себи питања на која нема одговоре , зна само да би све жртвовала за ту љубав , коју ће Оњегин одбацити .
●
179