С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Ликови Оњегина и Ленског
Два централна лика у овом роману су Оњегин и Ленски , иако су различити , али се донекле и допуњују .
Оњегин је добрим дијелом аутобиографски лик . Пушкин га је ставио у сопствену друштвену средину , окружио га властитим пријатељима , водио га пространствима којима је и сам прошао . Али да би овом лику дао општије , типичније значење Пушкин је у његову природу и карактер уградио многе карактеристике својствене руском племству , а нарочито омладини двадесетих година деветнаестог вијека . Рану младост Оњегин је провео у очевом дому , у лажној раскоши . Од родитеља је добио француско образовање , лијепо је говорио и писао француски , али је ипак више заволио економске науке . Проучио је енглеског економисту Адама Смита и био увјерен да зна шта земљу спасава од беде и зашто може и без злата , земаљска блага кад су дата богатство да јој обезбеде . Међутим , Пушкин са дозом ироније дајући карактерне црте Оњегина , истиче да је овај младић од свих вјештина најбоље знао вјештину нежне страсти . Знао је да се чини невјешт , да буде љубоморан , да тугује да скрива наду , да буде охол или равнодушан , послушан или пажљив . Умио је шалом да очара , ласкањем да забави , да вреба њежност , да буде примијећен у позоришту , запажен у друштву . Међутим , све то Оњегина не чини срећним , он покушава да се лијечи од досаде и душевног незадовољства , чак ни путовања не могу да разведре Оњегинову душу .
За психички портрет Оњегина свакако је веома значајна слика из седме главе романа у којој је приказана Татјана која покушава да схвати Оњегинов карактер на основу књига које је читао и цитата које је урезивао ноктом . На Оњегиновом столу она налази Бајронове спјевове Ђаур и Дон Жуан и још неколико дијела која су приказивала човјека неморалног духа , себичног са огорченим умом чудним што ври прегнућем узалудним . Оњегина налазимо поново на почетку осме главе .
175