Број 39 - Суштина поетике |часопис за књижевност. | Page 167

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
празнине и досаде . Узимао је књиге , читао , преселио се на село – узалуд . Није било помоћи , никад није нашао лијек , није успио да превазиђе сплин . Остао је човјек сјете , туге , меланхолије , без мотива .
Два централна мушка лика у роману , Оњегин и Ленски , иако су двије посебне индивидуалности у погледу значења су слични или готово исти . Они су честити људи , пуни идеја али непрактични . Они су сувишни људи од којих Русија нема никакве користи , они не могу да спасе државу од летаргије и пропадања . Пушкин за Оњегина ( у чији је лик унио и доста аутобиографског ) са иронијом каже да овај младић од свих вјештина најбоље зна ко геније вјештину њежне страсти . У немогућности да прекорачи класну баријеру која га је као племића дијелила од обичног народа , он остаје у зачараном кругу лицемјерја и бескорисности своје класе , тзв . сувишних људи . Татјана је дала једну занимљиву опаску на рачун Оњегинове личности питајући се једном приликом : Да није он пародија тек једна ?
Млади Ленски се само стицајем околности које је наметнула фабула , нашао насупрот Оњегину . Он , додуше , има другачији темперамент , али суштински и он спада у тип сувишних људи . Он је пјесник млаких , сентименталних стихова које нико не чита . Он је млад образован човјек , школован на њемачком универзитету , младић који посједује низ знања из разних области али то су знања која не примјењује у практичном животу . Ево још једног образованог човјека без практичних знања , још једног сувишног човјека којег Пушкин овако описује :
Лепотан и дух гетингенски У цвату својих младих лета Поклоник Кантов и поета Из Германије он је тмурне Донео знања знаке нове Слободољубив дух и снове
167