С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
слуша народне бајке , записује народне пјесме ( баш као Вук код нас ) по вашарима и пијацама и пише најзначајнија поглавља Евгенија Оњегина . Писац се послужио и типовима људи који су га окруживали да оживи своје ликове у овом роману ( његова дадиља је послужила као модел Татјанине дадиље ).
Књижевна критика није баш повољно примила овај роман . Није им се свидјело што је језик у роману веома близак народном , неоправдани поступци јунака и тако даље . Међутим , роман је наишао на разумијевање и читалачке публике и младе генерације руских пјесника на које је Пушкинов роман Евгеније Оњегин извршио снажан утицај .
Мотив сплина
Оњегин је типични представник руских племића 19 . вијека . Рану младост је провео у очевом дому у лажној раскоши и презадуженом сјају , јер је лакомислени отац протраћио иметак на забавама и баловима . Пушкин је детаљно описао Оњегинов живот и свакодневницу пуну радости , уживања и сласти . На крају је поставио помало нелогично питање с обзиром на овакав лагодан живот . Писац се запитао да ли је Оњегин срећан . Умјесто потврдног одговора , писац констатује да је Евгеније болестан :
И болест , чије су порекло Морали већ наћи лекари , Сплин , како би се негде рекло Наша чамотиња у ствари . Овладала је њим помало .
Сплин или посебно , сјетно стање душе мучило је Оњегина а и многе младе племиће тог времена који су вријеме проводили у увијек истим забавама , доколици , нераду па их је тако бескорисна свакодневница довела до готово болесног стања . Оњегин је , додуше , покушао да се лијечи од душевне
166