С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ћевски месец намигује , али све то на њен начин , сопственим и до краја изграђеним , могло би се рећи , препознатљивим стилом . У овом осврту нећемо се бавити песмама појединачно , мада , како је Тин Ујевић рекао , свака би песма требало да буде засебна књига , јер је свака понаособ дело за себе , већ збирком као целином . Нећемо , јер обично су рецензије писане тако да се издвоје три-четири песме и сецирају као на часу анатомије . Нећемо и зато што су , мада по мотиву разнолике , Јеленине песме разиграношћу и квалитетом прилично уједначене . Дакако , не све и савршене , али пошто апсолутно савршенство не постоји немамо право то тражити ни од Јелене Глишић и њених песама . Овде треба нагласити њену младост и присетити се сопственог писања у тим годинама .
Књига песама Вјетрић несташко је намењена деци , али свакако својом разиграношћу , духовитошћу , а богме и духовношћу , може бити занимљива свим узрастима . Јеленине песме су мелодичне ( скоро да се могу певати ) што је веома битно кад су деца у питању . Прво да их мелодиком привуку , а онда садржајем и задрже пажњу . Њене песме то имају и штета је што деци није дато да напишу рецензију за ове стихове , јер сигурно би песме из ове збирке добиле само похвале . Посебно треба истаћи да свака песма има неку причу , носи неку поруку , показује деци како би нешто требало или не , а то најчешће дајући животињама људске особине што се деци посебно допада .
На крају , треба рећи – Јелена Глишић је песникиња која својим талентом припада самом врху надолазећих песника на српском поетском небу . Збирка песама Вјетрић несташко то показује и сигурно је треба предстaвити читаоцима .
Анђелко Заблаћански
●
162