С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
И љубавну тематику Ј . Глишић саопштава на духовит начин . У пјесми Први састанак Сњежана се љути на стари сат који споро иде , јер никако да дође час када треба да се састане са дјечаком који јој се свиђа . Љубавна осјећања овдје су , дакле , саопштена на посредан начин и избјегнути су свака могућа сладуњавост и стереотипни обрасци . То показује и пјесма Кишобран у којој би заљубљени дјечак био задовољан и кабаницом која га штити од кише када би под њу , заједно с њим и његовом ђачком торбом могла стати и Милица , али пошто не може , потребан му је кишобран .
Не могу и нису све приче веселе и не говоре само о несташлуцима и смијешним догодовштинама , па тако ни пјесме не могу бити и нису једноличне . То Ј . Глишић показује пјесмом Сама у гужви . Свако јутро мама и тата , у журби , напуштају стан и одлазе на посао . Вера их моли да остану ( Може ли посао бар један дан / да се некако уради сам ?), они кажу кћеркици да ће у девет доћи тета која је чува , али топлину родитељске присутности нико и ништа не може надокнадити , јер : бескрајно тужна , и с ким год – сама , јер са њом нису тата и мама . Ових неколико изнесених примјера показује колико је разноврсна тематика у поезији за дјецу Јелене Глишић . Она пјева о природи и појавама у њој . Животиње су саставни дио тог амбијента и чести мотиви којима посвећује своје стихове . Али те пејзажне слике , ма колико покаткад биле идиличне , с елементима неког праисконског мира , врло често обиљежава и присуство дјетета , или бар његове мисли . Дјеца су у овим пјесмама разиграна , радознала , запитана пред свим што се око њих збива . Овдје сусрећемо дјецу у школи и у породици , понекад и дјечака или дјевојчицу који су у разговору са самим собом .
Велику пажњу Ј . Глишић посвећује ритмичности својих пјесама , настојећи да их обоји најљепшим бојама и озвучи милозвучном музикм природе . Труди се , углавном и успијева ,
160