Есеј | Миљан Кујача
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Есеј | Миљан Кујача
ВИШЊИЋ И КОЧИЋ - ПАРАЛЕЛА
Има много примјера у нашој историји , оној далекој и нешто ближој , кад је дрхтала земља , кад се повијало дрвеће од силине потреса као да се свом божанству клања , кад су се путеви начињали од ступања тврде окупаторске чизме , кад је човјек на тлу с боли стењао , а небо као свагда – ћутало , спуштајући се тек покаткад да би нанијело тмурни облак што ће кишу просути по људском лицу гдје је горчина исцртана и сапрати крв што се свуд по њему ухватила .
Како су се преци наши клонили од зла удеса кад би нежељен гост на врата варварском песницом залупао ? Која их је то мајка у гори подојила када су с рођене земље поустајали и у збјегове са завежљајима пошли , поставши бескућни сиротани и поред њива и ливада које им је њихов ђед завјештао ?
О , трагедијо српска у немирној земљи босанској ! Говори ли се игдје друго до у балканском завичају да је небо сувише високо , а земља немилосна и тврда , те се у њу на силу не може ? Натапају ли се сва кукурузишта и бразде босанске водама ријечним које нису друго до крвотоци давно преминулог џина који је скончао јер ни у далека легендарна доба кретње и подвиге њихових токова нико није схватио и умио одгонетнути ?
Шта је разгонило сивило облака лешинара које је олуја одасвуд наносила вјетровима Истока и Запада , тих вјечитих сила на развођу култура што су се над нама заустављале и биле вјечиту битку без смисла и побједиоца ? Тамну боју блаже свјетлије нијансе других боја , а мрклину мрака историје блажи луча умјетности , неспутаност и продорност њене мисли и задаће . У минуло доба , намјесто Прометејеве ломаче , тињали су слабашни пламенови који су вијековима
147