С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЗАЛУТАЛЕ ДУШЕ
Понизно , пред питањима истрошеног тела , пред одговорима којима су одузели моћ говора , пред собом једнако немом и без гласа , огрћем још једну ноћ преко рубова твојих даљина . Кораком месечара , пратим те у ритму сањара који је остао без снова . Још један покушај необичне душе да побегне од усамљеничке мисли о могућности да срећа постоји . На истом путу , између неба и земље , са истим ожиљком Каина и истом замком љубави , која нам се обесцењенима кези и не пристаје да буде упрљана речима , мимоишли смо се унапред знајући да се исти дарови никада не нуде два пута . И онда , тек тако , као камен , спустили су се
145