Критика Пише : Сања Живковић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Критика Пише : Сања Живковић
АРЗАМАС | ИВАНА ДИМИЋ
Дело Иване Димић Арзамас отвара нове књижевне сфере како у погледу структуре , тако и у погледу лексичких поигравања и преплитања тема . Оно је и својеврсни показатељ како једна наизглед једноставна прича може да добије облике свевремености , те лична исповест стално стоји под велом упитаности да ли је она ауторкина ауторефлексија или нешто друго .
Оно од чега ваља поћи приликом осврта на Арзамас јесте његова структура . Непосредно подељено је на два дела , при чему се у првом смрт провлачи у обрисима , а у другом , она не само да је извесна , већ је постављена као идеални партнер љубави . Међутим , постоји и подела на делове који су дати као драма и на делове који су дати као прозни фрагменти , у којима провејава лиризам . Треба рећи да се смењују један за другим тако да се чини да су и они у дијалогу , те тако на сваки прозни фрагмент се као одговор појави одређена сцена најчешће између мајке и ћерке . Интересантно је да без обзира на то они могу да се издвоје у две засебне књиге и да самостално егзистирају , а да не изгубе суштину . Њиховом детаљном анализом могу се издвојити неколике занимљивости . У драмским сегментима приказан је
138