С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Гле , праунук два метра , мушкарац прави , За годину кô поручник се пише . Сад већ сам знаш а не из приче Шта је војска , како јој се служи , Добар ратник и човек , мој унуче , Твој деда је био – земљи да се одужи .
Метак је будалa – бајонет за храбре , Овде , у јулу четрдесет четврте , Непријатељу пробисмо бокове , Све ћутећи , мрштећи обрве , И ето , колико година пролете Откако ме тог јула убише . Роде мили , пети јул је био , Ено , тамо , у селу Вакили Нико метак није испалио . Ни Левитан 3 се не јави на радио Кад је капетан с дигнутим бајонетом У јуриш , у мислима са Стаљином Кренуо , и ми за њим гласно .
Тад с бока митраљез затрешта , Све утихну кô ноћу , касно , Јер , унуче , судбина је клета Одредила да никад те не сретнем , Да испратим младост , зрелост твоју .
Убише ме у последњем боју .
3
Јуриј Левитан ( 1914-1983 ) – Био је радио-репортер који се са бојишта директно јављао преко радија .
131