С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Душан Васиљев умро 27 . марта 1924 . године
ПРОЛОГ
Све једно са или без риме , нема важности опрема и сјај , ако душа болна болним осмехом над прошлошћу бди .
Нема празника ни недеља , и сва је срећа у сунцу што нас покаткад у стари живот врати , и разбуди у нама поново дрводеље са ливанских и балканских гора . А траг је дубок и страшан и неће га никад нико затрпати .
Помислимо и сами да смо позери кад виногради и жита зру , па поноћ дође и ране се раскрваве , и свеједно : Исуси или Ахасвери ! Други би нас само облици спасли .
И дођемо до краја пута , а те облике још нећемо наћи : о , ми то знамо . Основна је наша боја сива , као небо јесење , као дух убице друга .
●
128