С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Чује се звекет , лупа и тутањ , још ће да груне мина ! Да није тамо вештац из приче , окива Брку , џина ?
Не бој се , бато , слободно приђи , улази , није варка . Ту ћеш да нађеш ковача старог , суседа мога , Марка .
Касно је вече , бура се спрема , облаци небом језде , а ковач грми чекићем тешким , искива златне звезде .
Ех , сада знадем звезданог творца , ту више нема тајне : то стари ковач вечери сваке просипа искре сјајне .
Некад је небо тужно и црно , ноћна пустиња права . Знадем и зашто , то ћу ти рећи : уморни ковач спава .
Понекад само просине мјесец кроз облак лика снена . То ти је ватра ковача Марка , тиња – заборављена .
●
127