С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
У ноћи је граду с бедема жалобна труба затрубила , у ноћи су гријеси пјевали , ноћ је своје гријехе љубила ;
душецима крв је планула , – ноћ је своје гријехе љубила – тад су звијезде потамњеле : јунака је жена убила .
●
Мирослав Мика Антић рођен 14 . марта 1932 . године
О ЧЕМУ ПРИЧАМО ДОК ЛУТАМО
О чему причамо док лутамо у предвечерје градом ? У ствари : ми само ћутимо ... ћутимо и гледамо се крадом .
У ствари : ми се у себи питамо нешто што ником није јасно . И сањамо . И скитамо ... скитамо и каткад шмркнемо гласно .
А кад се небо скоро већ смрачи и од светиљки град пожути , одједном знамо све што значи то што се овако ћути .
Уствари : ми то у себи слутимо речи нарасле у безмерје , па нам је доста и да ћутимо и лутамо кроз предвечерје .
123