Број 39 - Суштина поетике |часопис за књижевност. | Page 116

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ДОЛАЗИ ПОЛАКО У МОЈЕ СЕЛО
Ако сте некада путовали према Мркоњић Граду , сигурно сте уочили моје село . Његове природне љепоте не остављају никога равнодушним . Мало је , ушушкано и окружено брдима . Путеви су мало непријатни за оне који долазе први пут .
Волим своје село у јесен . Када стиже јесен у моје село као да стиже краљевска посјета , јер сви се спремају и веселе за тај долазак . Тада се сви мјештани осјећају богато . Јесење боје ми говоре да се морамо спремити за хладноће и све плодове сакупити и спремити . Вјетрови се поигравају са нама и лишће носе у далеке крајеве . Само понеки лист вјетар врати кући у моје село и ту заврши свој задњи плес .
Све је живо , ради се на њиви , ради се у воћњаку , ради се у шуми . Ми на селу не можемо бити снени , успавани и само посматрати кишу .
Јесен на селу је другачија . И људи се воле вратити у своје село , јер тамо је најљепше . Када се вратим из града све више волим своје село .
Јована Скопљак , V1
КОМАРАЦ , СВИЊА И ВУК

У шуми , крај језера , срели се вук и свиња . Вук поздрави свињу , а она побјеже у страху . Свиња је бјежала кроз мочвару , срела је комарца и он је упита : „ Што и од кога бјежиш ?“ А она му рече : „ Од вука “, и побјеже кроз грање . Комарац је пожурио за њом . Дерао се на њу да се врати , да не буде кукавица , али свиња само јурну у рупу . Комарац одзуји до обале , гдје је вук још увијек пио воду . Комарац се представи и одведе вука до свињине кућице , тј . рупе . Вук исприча своју причу да свако бјежи од њега мислећи да је месождер , а он је вегетаријанац . И кад види да неки вук
116