Истина о поезији | Раде Драинац
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Истина о поезији | Раде Драинац
Поезија није морал , али њено стваралаштво треба да буде морални акт . Морални акт у смислу нефалсификовања свега што лежи у нама ! Треба искључити свако унутрашње насиље . Због тога искреност једног злочинца може за поезију да означи моралнији акт од исконструисаног морала једног лажног препородитеља . Јер све што лежи у нама , добро или зло , треба да буде осветљено , а у крајњим консеквенцијама од тога људски род само може да има користи . Наука у првом реду .
*
За мој рачун никаква наука о поезији не може да надокнади оно стање транса , у коме се песник налази када се његова рука креће по хартији , вођена диктатом несхватљивога у њему .
Никад нисам био задовољан резултатима , када сам покушавао поетским језиком да образложим оно што ми је разум избирао за материјал . Међутим , пишући извесне поеме , у које сам унео највише што сам могао пружити од недокучивога , доживљавао сам такав занос , који је узимао облик готово потпуног помрачења свих чула . Данима нисам имао куражи да препрочитам извесне своје стихове , уображавајући да ћу у њима још наћи живо комађе свога тела . И ако извесне моје песме дају утисак недовршености , то је због тога , што даље нисам смео да следим страховити темпо инспирације .
*
Најапсолутније стање поезије , то је осећај који нема еквивалент у речима . Између речи које уобличују , и осећања који представљају бело усијање , виси један мартир који се зове Песник . То је у исто време и најтрагичнији човек свих времена .
110