С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
И би страшна и немилосрдна Љубави страних казна И окоми се ближњи На брата својега И позва га опет у поље И крв се проли И земља прогута све Завлада Мамон Страшћу И ено опет Доброга од двојице Погубише И речи не слушаше Његове Већ слушаху Што је ухо хтело И пролише опет крв невину И земља прогута све Грех за грехом се ваља Друмови отераше Самарићанина И со сасвим обљутави И куће попадаше На песку грађене И неста и биљака И животиња И ништа не остаде Да зри и вене Земља прогута све
Само на небу пламти лик Све је мртво , а дан се рађа !
●
107