Прва шанса | Алекса Матић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ПОСТАЈАЊЕ
Прва шанса | Алекса Матић
Бејасмо некад тек нада нечија Тек комад меса , суза и смех И сва се срећа у незнању свила Јер још нам беше непознат грех
Претакасмо некад сваки бол у сузу У наручју мајке траживши спас А сад смо руке у песницe стисли Не плачемо више , но дижемо глас
Храбрији ми смо од оног детета Не плаше нас више мрак и бабароге Све нам је даље то лице са слике Не пузимо више , стали смо на ноге
Кроз вале живота бродимо смело И дан је сваки непозната река У сусрет друкч ' ем себи идемо Сваког нас јутра неко нови чека
Ко ли ће зором закуцат на врата Шта ли тај хоће , куда нас води Тако је тешко познати себе Када у нама странац се роди
Нема више оних улога давних И копни наше прошлости сјај Толико мртвих у нама чучи Ал ' нови је живот , сваки нови крај !
105